putopis artikli - Josipović d.o.o.

U eri društvenih mreža već smo navikli da dnevno vidimo bar desetak fotografija hrane koje nam teraju vodu na usta, koje su fantastično aranžirane i čije su boje neverovatne. To su na vreme shvatili i vlasnici regularnih i fast food restorana, kafića, poslastičarnica, pekara i svih ostalih ugostiteljskih i uslužnih delatnosti koji se bave hranom i pićem. Jednostavno rečeno, kvalitetna i dobra fotografija prodaje! Samim tim, u poslednjih deset godina fotografisanje hrane i pića beleži neverovatan rast u kojem su se mnogi fotografi pronašli i isprofilisali. Takođe su pronašli način da i dodatno zarade od toga kao influenseri koji sarađuju sa različitim brendovima koji se bave hranom i pićem.

Upozorenje : Fotografije koje slede mogu izazvati glad, potrebu za slatkim đakonijama i želju da i sami počnete da fotografišete svaki obrok.

Početak fotografisanja i dolazak društvenih mreža

Ako pričamo o samom početku fotografisanja hrane, možemo pomenuti da su prvi fotografi više fotografisali hranu kao mrtvu prirodu i nisu imale komercijalnu upotrebu već isključivo umetničku. Tek u nekim godinama pre Drugog svetskog rata se javljaju prve komercijalne fotografije hrane i pića. Te prve fotografije i reklame odlikuje da su boje bile izuzetno jarke, sa jakim kontrastom i jakim direktnim svetlom nasuprot današnjim fotografijama koje više koriste prirodno i prigušeno svetlo.

Oko 1940. godine počinje stilizovanje hrane na sličan način na koji se i danas radi, fotografi su hranu lakirali, sjajili, sapunjali i lepili kako bi izgledala najbolje. Danas se neke od tih stvari rade u programima kao što su Photoshop i Lightroom, dok se neke i dalje rade ručno prilikom fotografisanja. Sredinom pedesetih godina, dolazi do revolucije i pojavljuju se prvi blicevi koji ubrzo počinju da se koriste u fotografisanju hrane. Hrana se i dalje fotografisala u širokom kadru gde se video ceo obrok.

Photo : Diana Tyan

Osamdesetih godina prošlog veka fotografisanje hrane polako je počelo da prelazi u način života. Osvetljenje je postalo romantičnije, uglovi eksperimentalniji, a fotografi su počeli da koriste pliću dubinu polja. U međuvremenu, kamere su postajale sve bolje i bolje. Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, digitalni fotoaparati i sočiva učinili su značajna poboljšanja za fotografe koji žele da uhvate detalje o hrani. Ovde ponovo počinjemo da vidimo hranu fotografisanu na prirodnom dnevnom svetlu. Takođe vidite samo detalje o hrani koju fotograf želi da vidite, a ne jelo sa hranom u celini. Tokom 2000-ih, uglovi su se nastavili približavati onome što danas vidimo, uz razne snimke odozgo nadole ili slike sa strane. Prikazivali su svetle, žive boje hrane, sa samo nekoliko detalja u fokusu kako ne bi odali celu sliku.

Photo : Oscar C. Williams.

A onda, totala promena. Dolaskom društvenih mreža, mnogi uviđaju potencijal reklamiranja na njima a kako su društvene mreže bile orijentisane na fotografije i deljenje istih, fotografi počinju da eksperimentišu sa makro objektivima, različitim podlogama i postavkama. Čak se pojavljuju ljudi koji se bave isključivo stilizovanjem hrane za fotografisanje, koje su u kompletu unajmljivali vlasnici restorana kako bi njihova jela bila predstavljena na najbolji mogući način.

Moderna food fotografija

Danas, situacija je takva da se food fotografijom može baviti svako zbog dolaska modernih telefona koji imaju vrhunske kamere I različite modove. Naravno, nikad to neće biti isti kvalitet kao kada se fotografiše sa profesionalnim foto aparatima, rasvetom i pozadinama ali može biti pristojno. Fotografi ulažu u opremu, objektive sa većim otvorom blende kako bi dobili što više svetla, profesionalne stative za fotografisanje i slično.

U samom fotografisanju traži se taj neki poseban detalj koji će fotografiju izdvojiti u moru sličnih fotografija hrane, eksperimentiše se sa pozadinama i rekvizitima. Fotografi rade na tome da se razlikuju u prezasićenosti društvenih medija od fotografisanja hrane u pokretu, vidi se povratak u umetnost fotografije mrtve prirode. U pogledu hrane, novi fokus je na prirodnim, sirovim sastojcima i vizuelnom razdvajanju pomoću slika sastojaka. Pa jesmo li obrnuli pun krug? Kako se nova decenija kotrlja i sa sobom donosi nove trendove, slike hrane ponovo postaju jednostavne. Fotograf hrane danas koristi svoje tehničke veštine i stručnost na terenu za stvaranje dinamičnih slika sa fokusom na prirodne sastojke i ostavljajući hranu da govori sama za sebe.

Instagram revolucija

Postavka i priprema za ozbiljno fotografisanje može trajati i do par sati, dok se dešava da fotografisanje same hrane traje i do 12 sati. Ukoliko vaši klijenti nemaju jasnu viziju I želju o tome kako žele da izgledaju fotografije, jako je bitno da to razradite sa njima kako se ne bi desilo da radite dupli posao. Postavite jasne uslove i dogovor koji obe strane treba da ispoštuju. Takođe, jako je bitno da klijenta uputite šta on sve dobija za cenu koju ste postavili jer svaki fotograf koji drži do sebe zna da u tu cenu ne spada samo fotografisanje već godine rada i iskustva, ulaganje u opremu i post produkcija fotografija.

U međuvremenu su se pojavila onlajn takmičenja i konkursi gde se nagrađuju najbolje i najkreativnije fotografije. Obrađuju se teme kao što su božićni obroci i poslastice, hrana u određenoj boji, određeni tip hrane i slično. Mnogi svetski a i domaći fotografi izbacuju svoje kurseve i škole fotografisanja hrane gde detaljno opisuju šta koriste od opreme, kako postavljaju i koriste svetlo, kako se hrana aranžira itd. Svakako dobra investicija za nekog ko počinje bez pređašnjeg znanja. I za kraj da zaokružimo priču : Fotografisanje hrane će se sve više da raste kao pravac fotografije, kreativni ljudi će davati novu dimenziju a na klijentima je da to sve isprate i koriste za marketing svojih lokala i biznisa.

Leto je stiglo, o Koroni se sve manje priča, granice se otvaraju i ljudi masovnije kreću na odmore i putovanja. Ono što nas fotografe i foto entuzijaste izdvaja od ostalih jeste još ta jedna torba više za foto opremu (neko nosi i više). Sadržaj prosečne foto torbe može biti raznolik. Jedno ili dva tela sa par objektiva, punjači, kartice, filteri i slično. Entuzijasti nose i dronove i stative ukoliko mogu da ih upakuju jer nikad se ne zna šta će zatrebati.

U ovom blogu pisaćemo o čuvanju i korišćenju opreme na putovanjima, nekim zakonskim regulativama za korišćenje dronova i pre svega načinu nošenja foto opreme.

Pakovanje i priprema

U zavisnosti gde putujete, potrebno je raspitati se da li postoje neki posebni zahtevi ili formulari koje treba uputiti ili popuniti kada je oprema u pitanju. U suštini, nigde ne prave probleme kada opremu prijavite kao svoju. Što se tiče dronova, treba proveriti lokalne zakone jer nisu svuda dozvoljeni ili je potrebna specijalna dozvola.

Kada ste se raspitali i kada nema prepreka, pakovanje može da počne. Pre svega, dobra i kvalitetna torba je pola posla. Većina torbi dolazi sa pregradama na čičak koje mogu da se podese kako vama odgovara i samim tim lakše se oprema pakuje. Takođe je bitno da torba ima čvrstu strukturu kako bi oprema bila zaštićena od potencijalnih udaraca i padova. Što se tiče pakovanja ono što bih ja preporučio jeste da se počne od punjača i kablova. Teško da će se desiti da zaboravite aparat ili objektive ali punjač ili kablove se može desiti. Mali trik pri pakovanju opreme : Povadite sve čičak trake i poslažite opremu kako vam odgovara. Kada je sve složeno, samo uglavite trake između kako bi maksimalno iskoristili prostor. Memorijske kartice formatirajte, napunite baterije pre polaska da ne bi jurili na destinaciji utičnicu, očistite stakla na objektivima.

Neću puno da nosim, samo osnovno.

Čuvanje opreme na destinaciji

Foto opremu na putovanjima treba čuvati kako od udaraca,padova i vremenskih uslova, tako i od krađe. Postoje različite vrste zaštitnih maski za vaše aparate i objektive, neke su gumirane dok su neke od čvršćih materijala. Opet u zavisnosti od destinacije na koju putujete, treba paziti da vam u opremu ne upadne pesak ako ste na plaži, da neko ne obori stativ dok fotografišete ili snimate time-lapse i čekate to zvezdano nebo. U takvim situacijama je dobro imati gumiranu masku kako bi ublažila udarac i kako bi se izbeglo ozbiljnije oštećenje.

Što se tiče zaštite od krađe, pored vaše pažnje i opreza u gužvama, dosta pomaže i da se ranac ne otvara tradicionalno sa spoljašnje strane već unutrašnje, one koja je naslonjena na vaša leđa. Sve više rančeva i torbica imaju i sakriveni rajsferšlus kako bi lopove odvratilo od pokušaja krađe. Takođe dobar i kvalitetan kaiš oko vrata ili oko ruke dok držite fotoaparat van torbe može sprečiti pokušaj otimanja, nešto što se u poslednje vreme jako često dešava. Nije loše imati i upisane serijske brojeve vaše opreme kako bi u slučaju krađe mogli da prepoznate svoju opremu ukoliko osvane na nekim oglasima. Kako je cena foto opreme uglavnom jako velika, to je čini vrlo primamljivom za lopove i često su neoprezni fotografi na udaru.

Situacije koje je poželjno izbeći

Dronovi i zakoni vezani za njih

Sve masovnija upotreba dronova u razne svrhe dovela je do toga da se donesu posebni zakoni vezani za njih. S obzirom da je bilo dosta nezgoda i slučajeva nastalih neodgovornim i lošim upravljanjem dronova, javila se potreba da se pravilima jasno odredi ko može da upravlja dronom i pod kojim uslovima. Pored nezgoda i problema, zakoni su doneti i da bi se sačuvala privatnost pojedinca koje dron može da naruši svojim snimanjem i letenjem.

Po našem zakonu, bez bilo kakve potrvrde ili dozvole moguće je upravljati “najobičnijim” letilicama, klase 1, i to samo ako se one ne koriste u komercijalne, već u sportske i rekreativne svrhe. Klasa 1 obuhvata dronove težine do pola kilograma, sa maksimalnom visinom leta 50 metara, brzinom do 30 metara u sekundi i doletom 100 metara. Što se tiče drugih zemalja, potrebno je proveriti njihove propise i zakone pre samog odlaska jer se može desiti da vam carinska kontrola oduzme letelicu.

Kada ste stiigli na destinaciju i nije bilo problema sa unošenjem drona, možete uživati u vožnji i snimanju ali je bitno da time ne narušavate nečiju privatnost. Poželjno je ne preletati preko privatnih vila i kuća u niskom letu, poštedećete sebe glavobolje i potencijalnih rasprava.

Leti leti drončiću

Dodaci koji znače na putovanju

Kako se foto industrija širila, tako su se pojavljivali dodaci koji ne samo da mogu da olakšaju nošenje i upotrebu foto opreme, već daju novu dimenziju vašim fotografijama i snimcima.

Za početak, kao jednu od jako korisnih stvari bih izdvojio fleksibilne mini stative. Nogari dužine do 30cm koji mogu da se savijaju omogućavaju da stativ postavite i na neravan teren, da ga obmotate oko grane na drvetu ili oko bilo čega da bi dobili ugao fotografisanja koji inače ne bi mogli.

Karike ili klipovi, svako ih zove drugačije. Kače se na kaiševe, ručke od ranca i na njih se mogu nakačiti fotoaparati, akcione kamere, objektivi ili dvogledi. Kada se postave i dobro zategnu, mogu da izdrže i teret do 90kg. Zbog načina na koji se fotoaparat kači na klip, odličan je za sve fotografe koji moraju brzopotezno da zabeleže neki trenutak, za one koji se bave planinarenjem i šetnjama u prirodi, za ljubitelje aktivnog odmora koji su uvek spremni za fotografisanje.

Ukoliko posedujete kvalitetan i dobar mobilni telefon i često ga koristite za snimanje, možete razmisliti i o stabilizatoru za mobilne telefone. Vaši snimci će izgledati filmski, bez potresa i gubljenja fokusa. Svi noviji stabilizatori poseduju raznovrsne modove koji će olakšati snimanje i većinu posla odraditi sami, na vama je samo da budete što kreativniji.

Food Photography