Saveti iz sveta fotografije

Food Photography

U eri društvenih mreža već smo navikli da dnevno vidimo bar desetak fotografija hrane koje nam teraju vodu na usta, koje su fantastično aranžirane i čije su boje neverovatne. To su na vreme shvatili i vlasnici regularnih i fast food restorana, kafića, poslastičarnica, pekara i svih ostalih ugostiteljskih i uslužnih delatnosti koji se bave hranom i pićem. Jednostavno rečeno, kvalitetna i dobra fotografija prodaje! Samim tim, u poslednjih deset godina fotografisanje hrane i pića beleži neverovatan rast u kojem su se mnogi fotografi pronašli i isprofilisali. Takođe su pronašli način da i dodatno zarade od toga kao influenseri koji sarađuju sa različitim brendovima koji se bave hranom i pićem.

Upozorenje : Fotografije koje slede mogu izazvati glad, potrebu za slatkim đakonijama i želju da i sami počnete da fotografišete svaki obrok.

 

Početak fotografisanja i dolazak društvenih mreža

Ako pričamo o samom početku fotografisanja hrane, možemo pomenuti da su prvi fotografi više fotografisali hranu kao mrtvu prirodu i nisu imale komercijalnu upotrebu već isključivo umetničku. Tek u nekim godinama pre Drugog svetskog rata se javljaju prve komercijalne fotografije hrane i pića. Te prve fotografije i reklame odlikuje da su boje bile izuzetno jarke, sa jakim kontrastom i jakim direktnim svetlom nasuprot današnjim fotografijama koje više koriste prirodno i prigušeno svetlo.

Oko 1940. godine počinje stilizovanje hrane na sličan način na koji se i danas radi, fotografi su hranu lakirali, sjajili, sapunjali i lepili kako bi izgledala najbolje. Danas se neke od tih stvari rade u programima kao što su Photoshop i Lightroom, dok se neke i dalje rade ručno prilikom fotografisanja. Sredinom pedesetih godina, dolazi do revolucije i pojavljuju se prvi blicevi koji ubrzo počinju da se koriste u fotografisanju hrane. Hrana se i dalje fotografisala u širokom kadru gde se video ceo obrok.

Photo : Diana Tyan

 

Osamdesetih godina prošlog veka fotografisanje hrane polako je počelo da prelazi u način života. Osvetljenje je postalo romantičnije, uglovi eksperimentalniji, a fotografi su počeli da koriste pliću dubinu polja. U međuvremenu, kamere su postajale sve bolje i bolje. Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, digitalni fotoaparati i sočiva učinili su značajna poboljšanja za fotografe koji žele da uhvate detalje o hrani. Ovde ponovo počinjemo da vidimo hranu fotografisanu na prirodnom dnevnom svetlu. Takođe vidite samo detalje o hrani koju fotograf želi da vidite, a ne jelo sa hranom u celini. Tokom 2000-ih, uglovi su se nastavili približavati onome što danas vidimo, uz razne snimke odozgo nadole ili slike sa strane. Prikazivali su svetle, žive boje hrane, sa samo nekoliko detalja u fokusu kako ne bi odali celu sliku.

Photo : Oscar C. Williams.

 

A onda, totala promena. Dolaskom društvenih mreža, mnogi uviđaju potencijal reklamiranja na njima a kako su društvene mreže bile orijentisane na fotografije i deljenje istih, fotografi počinju da eksperimentišu sa makro objektivima, različitim podlogama i postavkama. Čak se pojavljuju ljudi koji se bave isključivo stilizovanjem hrane za fotografisanje, koje su u kompletu unajmljivali vlasnici restorana kako bi njihova jela bila predstavljena na najbolji mogući način.

Moderna food fotografija

Danas, situacija je takva da se food fotografijom može baviti svako zbog dolaska modernih telefona koji imaju vrhunske kamere I različite modove. Naravno, nikad to neće biti isti kvalitet kao kada se fotografiše sa profesionalnim foto aparatima, rasvetom i pozadinama ali može biti pristojno. Fotografi ulažu u opremu, objektive sa većim otvorom blende kako bi dobili što više svetla, profesionalne stative za fotografisanje i slično.

U samom fotografisanju traži se taj neki poseban detalj koji će fotografiju izdvojiti u moru sličnih fotografija hrane, eksperimentiše se sa pozadinama i rekvizitima. Fotografi rade na tome da se razlikuju u prezasićenosti društvenih medija od fotografisanja hrane u pokretu, vidi se povratak u umetnost fotografije mrtve prirode. U pogledu hrane, novi fokus je na prirodnim, sirovim sastojcima i vizuelnom razdvajanju pomoću slika sastojaka. Pa jesmo li obrnuli pun krug? Kako se nova decenija kotrlja i sa sobom donosi nove trendove, slike hrane ponovo postaju jednostavne. Fotograf hrane danas koristi svoje tehničke veštine i stručnost na terenu za stvaranje dinamičnih slika sa fokusom na prirodne sastojke i ostavljajući hranu da govori sama za sebe.

Instagram revolucija

 

Postavka i priprema za ozbiljno fotografisanje može trajati i do par sati, dok se dešava da fotografisanje same hrane traje i do 12 sati. Ukoliko vaši klijenti nemaju jasnu viziju I želju o tome kako žele da izgledaju fotografije, jako je bitno da to razradite sa njima kako se ne bi desilo da radite dupli posao. Postavite jasne uslove i dogovor koji obe strane treba da ispoštuju. Takođe, jako je bitno da klijenta uputite šta on sve dobija za cenu koju ste postavili jer svaki fotograf koji drži do sebe zna da u tu cenu ne spada samo fotografisanje već godine rada i iskustva, ulaganje u opremu i post produkcija fotografija.

U međuvremenu su se pojavila onlajn takmičenja i konkursi gde se nagrađuju najbolje i najkreativnije fotografije. Obrađuju se teme kao što su božićni obroci i poslastice, hrana u određenoj boji, određeni tip hrane i slično. Mnogi svetski a i domaći fotografi izbacuju svoje kurseve i škole fotografisanja hrane gde detaljno opisuju šta koriste od opreme, kako postavljaju i koriste svetlo, kako se hrana aranžira itd. Svakako dobra investicija za nekog ko počinje bez pređašnjeg znanja. I za kraj da zaokružimo priču : Fotografisanje hrane će se sve više da raste kao pravac fotografije, kreativni ljudi će davati novu dimenziju a na klijentima je da to sve isprate i koriste za marketing svojih lokala i biznisa.

Back to list

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.